2017-03-04

2017-03-04: Општинско такмичење из програмирања у Смедеревској Паланци

Општинско такмичење из програмирања у Смедеревској Паланци одржано је 4.3.2017. у просторијама ОШ "Херој Радмила Шишковић".
Такмичило се 7 ученика из ОШ "Херој Радмила Шишковић"  и ОШ "Брана Јефтић" из Кусатка.

2017-02-07

2017-02-07: Дан безбедног интернета

Дан безбедног интернета (Safer Internet Day, DBI) одвија сe у организацији мреже Insafe (www.saferinternet.org) сваког фебруара да би се промовисало безбедно и одговорније коришћење онлајн технологије и мобилног интернета, нарочито међу младима и децом у читавом свету. Сваке године организује се на стотине јавних догађаја да би се подизала свест људи о проблемима у вези са безбедним коришћењем интернета.
Током година, Дан безбедног интернета постао је важан догађај у календару онлајн безбедности. У почетку, током 2004. године, као иницијатива пројеката ЕУ под називомSafeBorders (Безбедне границе), коју је потом преузела мрежа Insafe као једну од својих првих активности 2005. године, Дан безбедног интернета прерастао је географску област у којој је обележаван традиционално, па се сада прославља у више од 70 земаља у читавом свету, и на 6 од седам континената.

КОРИСНИ ЛИНКОВИ

2017-01-28

2017-01-28: Дан заштите података о личности

ПОДАЦИ О ЛИЧНОСТИ

Подаци о личности су сви они подаци који се односе на неко одређено или одредиво физичко лице, на основу којих оно може бити идентификовано, а којима се може угрозити његова приватност.[2] То су, пре свега, подаци којима се могу угрозитиживот, телесни и физички интегритет, частуглед, живот породице, идентитет и име. Ти подаци се односе на жива, умрла лица, као и лица проглашена умрлим.

ВРСТЕ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

Врсте података о личности су:

ЗАШТИТА ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ СА ПРАВНОГ АСПЕКТА

Заштита података је законски механизам који обезбеђује приватност. Приватност је фундаментално људско право, које представља право сваког грађанина да контролише своје личне информације и да одлучује о њима.[3] Правни аспекти заштите података представљају суштину права приватности.[4] Право појединца на заштиту података о личности праћено је одговарајућим, корелативним обавезама других да га поштују. У супротном, право би било „мртво слово на папиру“. Право на заштиту података о личности није апсолутно, јер у изузетним случајевима може бити нарушено, ако то захтевају интереси јавног поретка или у случајевима прописаним законом. Ово право је комплексно, јер обухвата више мањих права:
Правне мере заштите су мере којима се одговарајућим правним механизмима штите подаци и процеси везани за њих.[5] Правне мере заштите засноване су на одређеним принципима, које су прихватиле међународне организације и национална законодавства, како би се остварила хармонизација прописа. Најзначајнији принципи односе се на ограничавање прикупљања података, навођење сврхе, ограничавање употребе, суделовање и одговорности, забрану постојања тајних система заприкупљање и чување података, права субјеката о којима се и од којих се подаци прикупљају, обавезе и одговорност субјеката који прикупљање, обраду, меморисање и достављање обављају, принципе корисности, аутентичности и својине.
Природа и степен правне заштите података, у крајњој линији, у зависности су од степена политичког значаја који се придаје личним правима, односно, заштити приватности и личних података у одговарајућим друштвено - политичким условима. Са своје стране, пак, ово зависи од општег степена материјалног и културног развитка одговарајуће друштвене заједнице.[6]

ОПАСНОСТ ОД ЗЛОУПОТРЕБЕ ПОДАТАКА

Нема безопасних података. Сваки, па и најбезазленији податак, може представљати потенцијалну опасност за физичка лица, јер се могу користити у најразличитије сврхе, које на први поглед не можемо ни замислити. Начини њиховог чувања, обраде, преноса и коришћења свакодневно расту, као и круг субјеката о којима се подаци прикупљају. Често нисмо ни свесни да се подаци о нама негде воде или да они уопште постоје. Томе нарочито погодује развој информационих технологија. У савременим друштвима, већина људи оставља такозвани информациони траг своје комуникације са најразличитијим државним органима, јавним институцијама(на пример здравственим и образовним) и недржавним организацијама (на примербанкамапутничким агенцијамаробним кућама).[7] Излажемо се опасности када на пример вршимо онлајн плаћање кредитном картицом, чак и када претражујемо интернет. Иако ова операција изгледа безазлено, многи претраживачи складиште податке о нама, како би направили наш профил и сазнали наше куповне склоности. Оно што је најчешће угрожено то је наша приватност.

НАЈЧЕШЋЕ ЖРТВЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА

Најчешће су угрожени:

ЕВРОПСКА КОНВЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ ПОЈЕДИНАЦА

С обзиром на аутоматизовану обраду података о личности Европска конвенција о заштити појединаца прокламује осам принципа заштите података о личности:
  1. Подаци о личности морају се обрађивати и достављати на „поштен“ и законит начин - „поштено“ достављање значи да су подаци ауторизовани од стране особа на које се односе, и да су на одговарајући начин од њих потврђене. Непоштено достављање најчешће се односи на ситуације када се прикупљају подаци који нису у складу са предвиђеном сврхом или када се не објасни у коју сврху се врши прикупљање података, када се лице доводи у заблуду да ће подаци бити тајни или поверљиви, када се до информације долази принудомпретњом или преваром, јер се лице убеди да је обавезно да да те податке. „Поштена“ обрада подразумева да све операције морају бити изведене тако да се добију истинити и ажурни подаци. Незаконито достављање је свако угрожавање поверења онога на кога се податак односи или га поседује, или преступ, као и крађа и превара да би до достављања неког података о личности или информације дошло. Незаконита обрада постоји када се на пример на основу тајног увођења података о националној припадности врши одабир запослених.
  2. Располагање података о личности мора бити у складу са унапред одређеном или правно дефинисаном сврхом - може бити и више сврха, али кључно је да су оне експлицитно одређене у националним правним инструментима. Неопходно је контролисати да ли је садржај података у складу са предвиђеном сврхом и да ли је усклађено поступање корисника.
  3. Подаци о личности смеју се користити или обелоданити само компатибилно предвиђеној сврси - инкомпатибилност је насилно коришћење или откривање података о личности у односу на, у одговарајућем правном акту, описане сврхе.
  4. Подаци о личности морају да буду адекватни, релевантни и у довољном броју, у односу на сврху коју треба да служе.
  5. Подаци о личности морају бити тачни и ажурни - овај принцип је у складу са правом појединца на исправку. Ажурирање података предузима се када је то потребно, а у складу са његовом сврхом и природом. Подаци су нетачни ако су некоректни или доводе у заблуду било који део чињенице везане за појединца.
  6. Подаци о личности не смеју се држати дуже него што је потребно - период чувања података одређен је сврхом због које се прикупљају и меморишу. Када се подаци скупљају због више сврха, узима се најдужи предвиђени период и његовим истеком подаци се бришу.
  7. Субјекат података мора бити упознат о вођењу података о његовој личности и о могућностима приступа.
  8. Мере сигурности предузимају се против неауторизованог приступа, мењања, откривања и уништења података о личносити - принцип обухвата и намерно вршење ових радњи и случајно губљење и уништење.

ЗАШТИТА ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ И КОД НАС

Заштита података о личности је један од најзначајнијих и најделикатнијих проблема са којима је суочено модерно друштво. Све већа доступност података доводи до повећања могућности њихове злоупотребе. Злоупотреба је коришћење података у недозвољене и нелегитимне сврхе, односно сваки догађај везан за податке због којих је субјекат претрпео или могао да претрпи губитак. Последњих година повећана је активност у области правне регулативе заштите података о личности. Србија је усвојила нови Закон о заштити података о личности 2008. године.[9]

ВАЖНИ ДАТУМИ ЗА ПРАВНО РЕГУЛИСАЊЕ ЗАШТИТЕ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

ВИДИ ЈОШ

Извор: Википедија

2016-12-03

Час програмирања у оквиру Недеље програмирања 2016.


И ове школске године наша школа учествује на акцији Час програмирања која се реализује у току Недеље програмирања од 5. до 12. децембра широм света. Према подацима са сајта https://hourofcode.com више од 130000 догађаја везаних за промоцију часа програмирања биће организовано широм света.
Час програмирања је једносатни увод у рачунарство, осмишљен за демистификацију програмирања и као доказ да свако може научити основе. Погледајте туторијале у прилогу овог поста.
Час програмирања може да се организује било када у току недеље програмирања.
Час програмирања организује Code.org  јавна непрофитна организације посвећене ширењу информатике тако што омогућују доступност у све више школа.
Циљ Часа програмирања није научити свакога како да постане врсни познавалац рачунара за сат времена. Сат времена је довољно за схватање да је рачунарство забавно и креативно, да је доступно свим узрастима, за све ученике, без обзира на њихову претходно искуство и образовање.

Било ко може организовати Час програмирања у било које вријеме. Туторијали остају на интернету целе године. Може се  очекивати да туторијали и наставни план и програм бити вечно доступни на страницама ове акције. 
Препоручујемо да се посете следеће веб странице:

Колекција туторијала за час програмирања

Write your first computer program

Star Wars: Building a Galaxy with Code
Code with Anna and Elsa

2016-10-23

24. октобар: Светски дан развоја информатике

„Ефикасно коришћење информационих и комуникационих технологија (ИКТ), има потенцијал за јачање економије, побољшање здравствених потенцијала, побољшање образовања и процеса учења и јачање демократских процеса“.
Комисија за развој науке и технологије УН
Из извештаја генералног секретара

17. маја, 1972, Конференција УН за трговину и развој предлаже мере за ширење информација и мобилизације јавног мњења у односу на проблеме трговине и развоја. То је постало познато као резолуција 3038 (KSKSVII), која је усвојена од стране Генералне скупштине Уједињених нација 19. децембра 1972.
Ова резолуција позива на увођење Светског дана развоја информатике да би се помогло да се људима скрене пажња на развојне проблеме. Следећи циљ манифестације је да објасни јавности зашто је неопходно да се ојачају међународна сарадња и да се пронађу начини да се реше развојни проблеми. Скупштина је такође одлучила да се дан поклопи са Даном Уједињених нација и да тиме нагласи централну улогу развоја у раду УН. Светски дан развоја информација је први пут одржан 24. октобра 1973, а одржан је на данашњи дан сваке године од тада.
У последњих неколико година, многи су тумачили Дан мало другачије концентришући се на улогу коју могу модерне информационе технологије, као што су Интернет и мобилни телефони, да имају у упознавању људи и проналажењу решења за проблеме трговине и развоја. Један од специфичних циљева Светског дана развоја информатикр је да информише и мотивише младе људе и ова промена у обележавању Светског дана развоја информатике може да помогне да се унапреди тај циљ.

КОРИСНИ ЛИНКОВИ:

2016-10-15

Недеља програмирања 2016.- Програмирање је забавно

У току је Европска недеља програмирања. У току ове недеље одржаће се низ активности на промоцији програмирања широм света. 

ЛИНКОВИ ЗА НЕСТРПЉИВЕ ДА НЕШТО НАУЧЕ О ПРОГРАМИРАЊУ:

  • Codecademy: Learn to code interactively, for free, on the web.
  • Code School: Code School teaches web technologies in the comfort of your browser with video lessons, coding challenges, and screencasts.
  • Code Avengers: Learn to build websites, apps and games with HTML, CSS and JavaScript.
  • Code.org Tutorials: Simple tutorials for beginners that can be completed in an hour or less.
  • Computer Science Unplugged: A collection of free learning activities for the classroom or home that teaches Computer Science through engaging games and puzzles that use cards, string, crayons and lots of running around.
  • Angry Birds Fun Learning: Learn to code the fun way! Discover fun coding apps and courses for various difficulty levels.
  • Webmaker Web Literacy Map: A collection of resources for teaching and learning digital skills and web literacy, including a section on creating for the web.
  • W3Schools Online Web Tutorials: A collection of tutorials and references for web-related languages.
  • TEST4U: A collection of interactive tutorials for HTML, CSS, JavaScript, PHP and MySQL.
  • CodinGame: Play video games using code, learn programming in more than 20 programming languages.
  • Silent Teacher: a step by step and funny way to learn the basics.
  • CodeCombat: an online game that teaches programming. Students write code in real programming languages (Python, JavaScript, Lua, CofeeScript, Clojure).
  • CodeSpells revolves around the idea of crafting your own magical spells to interact with the world, solve problems, and fight off foe.
  • CodyRoby: Unplugged do-it-yourself card games and activities.

 ДОДАТНИ ЛИНКОВИ

2016-05-17

17.мај: Светски дан телекомуникација и информатичког друштва

Светски дан телекомуникација и информационог друштва (WTISD) обележава се сваке године 17. маја, на годишњицу потписивања прве међународне телеграфске конвенције 1865.године, односно на дан формирања Међународне уније за телекомуникације (ITU).
Циљ обележавања Светског дана телекомуникација и информационог друштва је да помогне подизању свести о томе да употреба интернета и информационих и комуникационих технологија може допринети развоју друштава и економија, као и превазилажењу дигиталног јаза. Иако је WTISD планетарна манифестација, она за нашу земљу има посебан значај. Србија је једна од најстаријих чланица ITU, с обзиром на то да је постала члан ове организације само 40 дана после њеног оснивања, односно знатно пре многих развијених земаља.

2016-04-26

26. април: Светски дан интелектуалне својине

У циљу промовисања користи које интелектуална својина доноси развоју креативности и напретку друштва уопште, субота, 26. април се широм планете обележава као Светски дан интелектуалне својине. Ове године тема празника гласи „Устани и стани за музику“.
Када су Боб Марли и група "the Wailers" снимили прву музичку нумеру на албуму "Burnin'" у студију у Кингстону, главном граду Јамајке, пре око четрдесет година, вероватно нису имали идеју да ће она постати међународна химна за пропагирање људских права.
Таква је моћ музике. Још од најранијих ритмова и њихове еволуције у универзалне креативне исказе, музика нас покреће. Од Пекиншке опере до Бечке филхармоније, од Бамако блуза до Чикашког хауса, музика уклања границе и повезује се са свима нама. Чак и када је не слушамо, музика често свира у нашим умовима, као нумера наших мисли.
Музика коју данас слушамо долази из инспирација и напорног рада хиљада креативних људи широм света - певача и текстописаца; музичара, продуцената, аранжера и многих других. Њена ширина и разноврсност осликава се у мноштву музичких жанрова и стилова, те у развоју нових хибридних форми готово свакодневно. Ми их данас можемо преузети са интернета путем учитавања или "стриминга", за шта је заслужан развој технологије.

2016-04-08

2016-04-08: Такмичење "Мој ЛЕГО робот"


У Машинско – електротехничкој школи „Гоша“ у Смедеревској Паланци одржан је Фестивал науке под слоганом „Доживи науку кроз физику, хемију и механику“. Поред осталих интересантних садржаја истичемо такмичење "Мој ЛЕГО робот" на коме је учествовала и екипа наше школе и која је освојила 1. место. Такмичење је организовао Електротехнички факултет Универзитета у Београду - Катедра за сигнале и системе а модератори су били истраживачи сарадници Завиша Гордић и Бранко Лукић.  
Албум са фотографијама је на линку.


2016-03-14

ДИДС 2016 уживо и преко Интернета

Преко 500 посетилаца пријавило се за ДИДС 2016 – седму годишњу конференцију о развоју Интернета у свету и на .RS и .СРБ доменским просторима Србије. Дан интернет домена Србије се ове године одржава 15. и 16. марта, у Хотелу „Hyatt Regency Beograd“, под слоганом „Живимо Интернет… Глобално – Безбедно – Локално“.

Сви који не могу да буду посетиоци уживо, програм ДИДС-а могу да прате и преко Интернета, пре свега на dids.rs и преко сајта РНИДС-а, као и на бројним сајтовима медијских покровитеља: РТС, Б92, Политика, Јужне вести, LiveTV.rs, Нетокрација, ITdogadjaji.com, Тајмлајн и MarketingITD.com.
Интернет пренос ДИДС-а почиње у 10.00 и траје до 15.30, а питања за учеснике могу да се постављају и путем Твитера, уз хештег #DIDS2016.
Погледајте више информација о програму и учесницима ДИДС 2016 конференције.
ЛИНКОВИ ЗА ИНТЕРНЕТ ПРЕНОС:
dids-16_LIVE-STREAMING
Google+